Socijalni radnici često izloženi medijskom pritisku
Prijepolje – Ministar za brigu o porodici i demografiju u Vladi Republike Srbije Ratko Dmitrović održao je sastanak sa predstavnicima Asocijacije socijalnih radnika na temu povećanja nasilja u porodici i problemima sa kojima se oni susreću, naročito kada je reč o medijskom pritisku na rad ovih ustanova.
Dmitrović je u uvodnom izlaganju istakao da je tema porodičnog nasilja i nasilja uopšte, nažalost, postala jedna od prvih pet društvenih tema u Srbiji, kao i da se socijalni radnici neposredno suočavaju sa posledicama tog nasilja, dodavši da je neophodno sagledati koji su izvori i odakle kreće ta strašna agresija kojoj smo izloženi.
On je rekao da je često bivao lično napadan kada je pre 15 godina počeo da piše i govori da tome u značajnoj meri doprinosi agresija u elektronskim medijima, tada pre svega na televiziji, na kojoj se u udarnim terminima plasiraju brutalne scene zločina.
Prema njegovim rečima, danas su scene nasilja, bez ikakvog korektivnog faktora, dostupne i deci na mobilnim telefonima.
Kroz svakodneni medijski pritisak u slučajevima nasilja u porodici, socijalni radnici su prikazani uglavnom u negativnom svetlu, kao strana koja nije valjano obavila svoj posao, iako u konkretnim slučajevima, kada se pogledaju izveštaji, to često nije tako, ukazao je Dmitrović.
On je socijalne radnike pozvao da sugerišu institucijama, resornim ministarstvima i javnosti načine preventivnog delovanja kako bi se smanjila količina agresije u javnom prostoru i snizio nivo pritiska i kritike na njihov rad.
Dmitrović je podsetio i na ulogu centara za socijalni rad u pogledu populacione politike, putem kojih lokalne samouprave sprovode dodatne mere podrške porodici, u šta su se predstavnici Ministarstva za brigu o porodici i demografiju uverili prilikom obilaska više od 130 gradova i opština.
Državna sekretarka Ministarstva za brigu o porodici i demografiju Milka Milovanović Minić naglasila je da je, pored rada na Porodičnom zakonu i Pravilnika o hraniteljstvu, u toku priprema za izradu Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada centara za socijalni rad.
Milovanović Minić je pozvala zaposlene u centrima da sugerišu izmene, izvrše analizu efekata primenjenog organizacionog modela i aktuelnog stanja u centrima, čime bi bile otklonjene nedoumice po pitanju nadležnosti rada na terenu.
U ime Asocijacije socijalnih radnika sastanku su prisustvovali predsednica Upravnog odbora i direktorka Centra za socijalni rad u Prijepolju Rada Divac, zamenica predsednika Upravnog odbora iz Stare Pazove Dajana Kostić, direktorka Centra za socijalni rad u Čačku Branimirka Radosavčević, članica Upravnog odbora i direktorka Komore socijalne zaštite Srbije Sandra Perić, kao i sekretar Asocijacije iz Stare Pazove Oliver Ristić.
Divac je navela da je tema nasilja postala svakodnevni resurs medija, te da socijalni radnici, poštujući zakon i etiku, u takvim tabloidnim vestima i emisijama u kojima se otkriva identitet dece nemaju mogućnost da se brane.
Čuvajući identitet korisnika i profesionalni rad, krivi smo i kad nismo krivi, pa nam je u tom smislu potrebna jača i odlučnija podrška, sada dva nadležna ministarstva, čiji predstavnici mogu da se obrate u slučajevima kad to ne mogu socijalni radnici, rekla je ona, dodavši da centri za socijalni rad nemaju dovoljno radnika, te da 1.600 zaposlenih radi sa 800.000 korisnika.
Prema njenim rečima, nasilje u porodici je bilo prisutno i ranije, ali je danas vidljivije i češće se prijavljuje jer se u prethodnim zakonodavnim okvirima tretiralo kao porodično-pravna problematika.
Divac je, osvrnuvši se na prethodne dve godine pandemije koronavirusa, rekla da socijalna zaštita u Srbiji nije stala iako su socijalni radnici radili u teškim uslovima, što u javnosti nije dovoljno predstavljeno.
Smeštali smo korisnike u konake manastira Mileševa. Vladika Atanasije nam je izašao u susret, na molbu centra u Prijepolju, jer su domovi u jednom periodu bili zatvoreni za prijem, rekla je ona.
Na sastanku je istaknuto i da Zakon o sprečavanju porodičnog nasilja iz 2016. godine nije do kraja precizirao pitanje nadležnosti timova koji izlaze na teren prilikom porodičnog nasilja.
Tako se, ukoliko je počinilac psihijatrijski bolesnik, njime ne bavi zdravstvo, odnosno ne propisuje mera obaveznog psihijatrijskog lečenja, nego takva osoba ostaje problem socijalne službe, uz najčešće, meru zabrane prilaska žrtvi koju mu određuje policija, navodi se u saopštenju Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.
PP Media